Piramide u Gizi

Piramide u Gizi ili Velike piramide su jedno od sedam svetskih čuda. Nalaze se u Egiptu, blizu Kaira na platou Gize. One su najstarije i jedino do danas očuvano svetsko čudo. Velike piramide čine tri monumentalne građevine koje se razlikuju od ostalih egipatskih piramida rasutih po pustinji Sahare.  Piramide su okružene grobnicama koje su pripadale rođacima, velikodostojnicima i značajnim činovnicima. Ovo područje zajedno sa skulpturom Sfinge  predstavlja značajnu turističku atrakciju.

Zanimljiva činjenica je da su, tokom istorije, piramide u Gizi izazivale veliku pažnju, što opisuje i Napoleonova izreka prilikom osvajanja Egipata 1798. godine: „Vojnici! Sa vrha ovih piramida posmatra nas 40 vekova!“

Keopsova piramida

Od deset piramida koliko ih ima u Gizi prve tri su najznačajnije.Prva i najveća sagrađena je za faraona Keopsa i njegovu ženu. Piramide su zapravo grobnice. Drevni egipatski kraljevi verovali su da njihov zagrobni život zavisi od toga koliko će se očuvati njihovo telo. Zato su mrtvi balsamovani, a mumije se skrivale duboko ispod zemlje u unutrašnjosti ovih ogromnih zdanja. Čak su i unutrašnji hodnici zatrpavani i skrivani od mogućih pljačkaša. U grobnice je stavljana hrana i sve ostalo sto je po verovanju Egipćana, bilo potrebno kraljevima za njihov zagrobni život.

Piramida je visoka 138,75 metara, dužine 225 metara i obuhvata površinu od 5,3 hektara i jedina je piramida koja ima i uzlazne i silazne hodnike. Kada je izgrađena bila je visoka 145,75 m, ali je tokom godina vrh urušen za oko 10 m. Prema pisanju Herodota, pripreme za gradnju Keopsove piramide trajale su više od dvadeset godina, a smatra se da je oko 100.000 ljudi gradilo Keopsovu piramidu.

5645f15e-2938-436c-9c5b-63bcb0765237-1311piramida-preview

Blokovi su od krečnjaka, bazalta i granita. Kameni blokovi su bili teški od dve do četiri tone (u proseku 2,5, maksimalno 7,5). Veliki granitni neotesani blokovi sa kojima je građen plafon za kraljevski salon, težili su preko pedeset tona.

Keopsova piramida je jedina piramida koja ima i uzlazne i silazne hodnike. U njoj postoje tri do sada otkrivene odaje. Sve se one naleze u centru piramide na njenoj vertikalnoj osi. Od ulaza, hodnik dug 18 metara vodi nadole i račva se u dva pravca. Jedan krak vodi nadole do nedovršene prostorije koja je isklesana u steni na kojoj počiva piramida. To je najveća prostorija u Keopsovoj piramidi, ali potpuno nedovršena. Drugi krak vodi do velike galerije, gde se ponovo račva. Jedan tunel vodi do „Kraljičine odaje“ (ovo ime ne odgovara stvarnosti, jer kraljice nisu sahranjivane u glavnoj piramidi), dok drugi krivuda dok se ne sretne sa hodnikom koji se spušta. Malo predsoblje vodi iz Velike galerije do kraljeve zagrobne odaje.

Pred ovim zdanjem svojevremeno je zastao Aleksandar Makedonski da se nagleda genijalnosti rada svojih predaka.

Keopsova piramida je 4000. godina bila najviša na svetu, sve do 14. veka kada ju je nadmašila Katedrala u Linkolnu.

Najbolje od mene, Nikolas Sparks

Može li ljubav zaista izmeniti prošlost?

U proleće 1984. Amanda Kolijer i Doson Koul, dvoje srednjoškolaca, doživljavaju duboku, sudbinsku ljubav. Iako potiču iz različitih društvenih krugova, njihova ljubav, čini se, prkosi strogim pravilima života u gradiću Orijentalu u Severnoj Karolini. Doson je samotnjak iz nasilne i ozloglašene porodice. Veruje da mu ljubav prema Amandi pruža mogućnost za bekstvo od mračne sudbine. Amanda je pak dobra devojka iz imućne kuće, s planovima za studije na Univerzitetu Djuk. Ona u Dosonu vidi nešto što je blisko njenom buntovnom, strasnom srcu. No kako se bliži leto i završetak srednje škole, nepredviđeni događaji razdvojiće mladi par i svako od njih će krenuti sasvim drugačijom životnom stazom.

Sada, dvadeset pet godina kasnije, Amanda i Doson pozvani su u Orijental na sahranu Taka Hostetlera, čoveka koji je nekad pružao utočište njihovoj srednjoškolskoj ljubavi. Nijedno od njih dvoje ne vodi život o kakvom su maštali… i nijedno ne može da zaboravi strasnu prvu ljubav koja im je zauvek izmenila život. Dok slede uputstva koja im je ostavio Tak, Amanda i Doson shvataju da sve što su mislili da znaju – o Taku, o sebi i svojim snovima – nije onako kako izgleda. Prisiljeni da se suoče s bolnim uspomenama, dvoje nekadašnjih ljubavnika otkriće nepobitnu istinu o svojim odlukama. I tokom jednog jedinog, uzbudljivog vikenda pitaće i žive i mrtve: Može li ljubav zaista izmeniti prošlost?

Za one koji nisu ljubitelji čitanja knjiga, postoji i film rađen po ovoj knjizi 🙂

General Šerman-najveće drvo na svetu

General Šerman je velika Sekvoja koja se nalazi u Nacionalnom parku u Tuleri okrugu u Kaliforniji. Po svom obimu, general je najveće drvo na svetu.

Veličina ovog drveta prevazilazi bilo koji drugi živi organizam na planeti. Ovaj primerak kalifornijske Sekvoje koji raste u Sijera Nevadi,  visoko je 83.8 metra i ima  oko 1500 kubnih metara zapremine. Prečnik u donjem delu stabla iznosi neverovatnih 11.1 metara! Veruje se da je najveće drvo na svetu staro između 2.300 i 2.700 godina!

the-general-sherman-heidi-smith

Godine 1879. drvo je dobilo naziv po generalu iz Američkog građanskog rata, Vilijamu Tekumse Šermanu, a imenovao ga je Džejms Vulverton, koji je služio kao poručnik Devete konjice Indijana pod Šermanom.

Ovaj primerak se nalazi u Sekvoja Nacionalnom parku.

Kanjon Antilopa

Za ovaj kanjon se sa sigurnošću može reći da je ovo pravo prirodno čudo! Priroda je kao pravi umetnik, stvorila prelepo i neverovatno mesto, kojem će se svako diviti. Predstavljam vam kanjon Antilopa, koji se nalazi u Arizoni.

Ovaj najpoznatiji i najposećeniji kanjon sastoji se iz dva dela. Gornji, tzv. „Mesto gde voda teče kroz stene“, i donji „Spiralni kameni lukovi“. Smatra se da je ovo prirodno čudo staro 190 miliona godina.

Poseta ovom kanjonu dozvoljena je samo uz pratnju vodiča, zbog sigurnosti turista. Kiše u ovom delu, gde se nalazi kanjon, jesu retke ali obline i za kratko vreme mogu da potope ceo kanjon. Zbog jednog takvog pljuska, 1997. godine je poginulo 11 turista koji su se zatekli u donjem delu kanjona.

Kanjon Antilopa je nastao erozijom Navaho peščare i uticajem reka i potoka, prvenstveno delovanjem,vodenih bujica kroz krečnjačko i peskovito zemljište, naročito za vreme monsunskih perioda. Bujice vode dodatno produbljuju uske kanale kanjona, a stene postaju manje oštre, ocrtavajući nove karakteristične oblike u stenama.

Pogledajte slike ove veličanstvene prirodne lepote:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Vodopadi Iguazú

Ovi vodopadi nalaze na granici Brazila i Argentine. Reka Iguazu izvire u blizini grada Curitiba. Vodopadi Iguazu sastoje se od 275 pojedinačnih vodopada i slapova, koji u potpunosti dominiraju okolinom, a njihov huk ostavlja bez daha. Očaravaju i predivne boje duge, dobijene mešavinom vodene prašine i sunčevih zraka.

Reč Iguazu potiče iz jezika Gvarani i znači velika voda. Jedan od mitova tog naroda govori o tome da je njihov Bog hteo da se oženi prelepom devojkom Naipi, ali je devojka pobegla sa svojim ljubavnikom. Zbog toga je Bog rascepio reku stvorivši vodopad, tako da su ljubavnici osuđeni na večni pad.

vodopad-iguazu-brazil-17

Vodopade je 1541. godine otkrio španski konkistador Alvar Nunjez, a dana 11. novembra 2011. ovi vodopadi su izabrani za jedno od Sedam svetskih čuda prirode.

Neki od vodopada Iguazu visoki su do 82 m, ali većina njih visoka je 64m. Najspektakularnije mesto vodopada je Đavolje grlo , ogromna litica u obliku latiničnog slova U. Voda pada na duboki polukružni kanjon, a zbog huka pada vode koji se tada čuje, ovo mesto nazvano je Đavolje grlo.

Pogledajte jedan predivan snimak ovih vodopada:

Bajkalsko jezero, Rusija

Predstavljam vam „Plavo sibirsko oko“, najdublje jezero na svetu, i ujedno drugo po veličini na tlu Azije.

Bajkalsko-jezero-78

Površina jezera iznosi 31 500 km², a dubina 1642 m, i baš zbog te površine i dubine smatra se da se u Bajkalskom jezeru nalazi čak 20% ukupnih zaliha vode na čitavom svetu. Ovo jezero prima vode iz čak 336, što manjih što većih, reka od kojih je najveća Selenga.

Starost ovog neprocenljivog prirodnog resursa je između 25 i 30 miliona godina.

Bajkalsko-jezero-2

Postoji i jedna zanimljiva legenda o nastanku ovog jezera.

Legenda kaže da je Bajkal starac sa 336 sinova i kćeri ali se samo jedno dete odmetnulo – u vidu jedine reke po imenu Angara, koja ističe iz jezera. Navodno je surovi, strogi Bajkal nameravao da uda ćerku za Irkuta, a ona se zaljubila u Jeniseja. Jednom, dok joj je otac spavao, iskrala se i pobegla sa svojim voljenim. Kad se Bajkal probudio i video da mu je ćerka otišla, pobesneo je. Orkanski vetar je dizao ogromne talase, lomio drveće, zveri su se razbežale, a ribe pobegle na dno jezera. Čak je odlomio stenu sa planine i bacio za odbeglom ćerkom. Stena je, navodno, pala na devojčino grlo. Umirujući Angara je plakala i molila da joj da malo vode i oprosti. Umesto vode dobila je očeve suze. Hiljadama godina od tada voda Angare pomešana sa suzama uliva se u Jenisej.

Bajkal je tmuran i strašan, a stena koju je bacio dobila je ime Šamanski kamen. Tu su se vekovima prinosile žrtve da se Bajkal ne bi naljutio, srušio stenu a voda poplavila svu zemlju!

Olchon1

Ovo jezero kao magnet privlači turiste iz celog sveta. Ako bi turisti hteli da obiđu celo jezero zajedno sa 27 ostrva koje ima, potrebno i je da plove mesec dana. A na obalama mogu da se vide medvedi, lisice i srndaći.

Geolozi imaju zanimljive teorije o jezeru. Smatraju da je Bajkal u prošlosti bio jezero, danas je „more”, dok će u budućnosti biti okean!

 

Derviš i smrt

Derviš i smrt je najuspešniji roman Meše Selimovića.

Ovo je roman o životu jednog vernika koji prestaje to da bude.  Fabula romana ostvarena je beleženjem nesrećne sudbine Haruna, brata Ahmeda Nurudina, šeika tekije u jednoj bosanskoj kasabi. Taj nesrećni mladić, Harun, otkrio je strogo čuvanu tajnu o jednom pogubljenju i na taj način se bio izložio osveti Osmanske carevine.

Evo nekih citata iz ovog romana:

DERVIŠ I SMRT

Објављено у Knjige

Zaljubljena u anđela

Mija je tinejdžerka koju ćete definitivno zavoleti još na početku knjige. Njen najveći san je da upiše najbolju baletsku školu u Londonu. Prate različiti događaji, koji će joj kasnije promeniti život, a samim tim je i zaljubljena u rođenog brata svoje najbolje drugarice, i celog života potajno sanjari o njemu.

Ona je vrlo duhovita, buntovna ali i vrlo hrabra šesnaestogodišnjakinja, uvek spremna na nove izazove i da bez razmišljanja uradi bilo šta. Ali isto tako, ona je osoba koja uz velike napore želi da stigne i ispuni svoj cilj i upiše se u tu baletsku školu.

Ovu knjigu ne bih preporučila emotivnim osobama, baš iz ličnog iskustva. Jer ako vam kažem da sam je pročitala dva puta i oba puta zaplakala na kraju knjige, možda ćete razumeti zašto. Knjiga jeste predivna, i ovo malo opisa vam ne može otkriti puno toga, jer baš iz razloga ako želite da je pročitate onda je bolje da sami iščekujete šta će se dogoditi i kakav je kraj knjige.

Toliko od mene, a evo jednog kratkog dela sa početka knjige:

„Jednog jutra se probudiš kao tinejdžerka. Tek tako, bez upozorenja, preko noći, probudiš se u tijelu nepoznate djevojke koja misli da ima višak kilograma, mrzi sve oko sebe, oblači se isključivo u crno i osamdeset četiri odsto vremena obuzimaju je samoubilačke misli.

Ni ja nisam bila izuzetak.“