Piramide u Gizi

Piramide u Gizi ili Velike piramide su jedno od sedam svetskih čuda. Nalaze se u Egiptu, blizu Kaira na platou Gize. One su najstarije i jedino do danas očuvano svetsko čudo. Velike piramide čine tri monumentalne građevine koje se razlikuju od ostalih egipatskih piramida rasutih po pustinji Sahare.  Piramide su okružene grobnicama koje su pripadale rođacima, velikodostojnicima i značajnim činovnicima. Ovo područje zajedno sa skulpturom Sfinge  predstavlja značajnu turističku atrakciju.

Zanimljiva činjenica je da su, tokom istorije, piramide u Gizi izazivale veliku pažnju, što opisuje i Napoleonova izreka prilikom osvajanja Egipata 1798. godine: „Vojnici! Sa vrha ovih piramida posmatra nas 40 vekova!“

Keopsova piramida

Od deset piramida koliko ih ima u Gizi prve tri su najznačajnije.Prva i najveća sagrađena je za faraona Keopsa i njegovu ženu. Piramide su zapravo grobnice. Drevni egipatski kraljevi verovali su da njihov zagrobni život zavisi od toga koliko će se očuvati njihovo telo. Zato su mrtvi balsamovani, a mumije se skrivale duboko ispod zemlje u unutrašnjosti ovih ogromnih zdanja. Čak su i unutrašnji hodnici zatrpavani i skrivani od mogućih pljačkaša. U grobnice je stavljana hrana i sve ostalo sto je po verovanju Egipćana, bilo potrebno kraljevima za njihov zagrobni život.

Piramida je visoka 138,75 metara, dužine 225 metara i obuhvata površinu od 5,3 hektara i jedina je piramida koja ima i uzlazne i silazne hodnike. Kada je izgrađena bila je visoka 145,75 m, ali je tokom godina vrh urušen za oko 10 m. Prema pisanju Herodota, pripreme za gradnju Keopsove piramide trajale su više od dvadeset godina, a smatra se da je oko 100.000 ljudi gradilo Keopsovu piramidu.

5645f15e-2938-436c-9c5b-63bcb0765237-1311piramida-preview

Blokovi su od krečnjaka, bazalta i granita. Kameni blokovi su bili teški od dve do četiri tone (u proseku 2,5, maksimalno 7,5). Veliki granitni neotesani blokovi sa kojima je građen plafon za kraljevski salon, težili su preko pedeset tona.

Keopsova piramida je jedina piramida koja ima i uzlazne i silazne hodnike. U njoj postoje tri do sada otkrivene odaje. Sve se one naleze u centru piramide na njenoj vertikalnoj osi. Od ulaza, hodnik dug 18 metara vodi nadole i račva se u dva pravca. Jedan krak vodi nadole do nedovršene prostorije koja je isklesana u steni na kojoj počiva piramida. To je najveća prostorija u Keopsovoj piramidi, ali potpuno nedovršena. Drugi krak vodi do velike galerije, gde se ponovo račva. Jedan tunel vodi do „Kraljičine odaje“ (ovo ime ne odgovara stvarnosti, jer kraljice nisu sahranjivane u glavnoj piramidi), dok drugi krivuda dok se ne sretne sa hodnikom koji se spušta. Malo predsoblje vodi iz Velike galerije do kraljeve zagrobne odaje.

Pred ovim zdanjem svojevremeno je zastao Aleksandar Makedonski da se nagleda genijalnosti rada svojih predaka.

Keopsova piramida je 4000. godina bila najviša na svetu, sve do 14. veka kada ju je nadmašila Katedrala u Linkolnu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s